Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje obaveštava zainteresovane:

         Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ 72/2009), u čl. 123 je propisano da:

         Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi, na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora.

Prva tri meseca pripravničkog staža nastavnik, odnosno vaspitač-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitača koji ima licencu i koje mu određuje mentor. Nastavnik - pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje učenike.

Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajućeg nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa licencom, angažovaće nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa licencom iz druge ustanove na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sa zakonom.

Stručni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz člana 8. stav 2. ovog zakona i koji je tokom studija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse u ustanovi, svoj rad može da obavlja bez neposrednog nadzora stručnog saradnika sa licencom iz stava 5. ovog člana.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.

Program obuke za mentora, program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, koji uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih društvenih grupa, način i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, način polaganja i jezik na kome se polaže ispit, troškove polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za licencu, propisuje ministar.

         Član 126 istog Zakona dalje navodi da:

         Pravo na licencu ima nastavnik, vaspitač i stručni saradnik i pripravnik - stažista koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 121. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i položen ispit za licencu.

         Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Sl. glasnik RS“ 22/05 i 51/2008) je detaljno uređena procedura polaganja ispita za licencu. Navodimo Vam samo pojedine odredbe Pravilnika, za koje smatramo da će Vam pomoći u traženju odgovora na Vaše pitanje, a detaljne informacije o proceduri za polaganje možete pročitati u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Sl. glasnik RS“ 22/05 i 51/2008) 

Ustanova

Član 4. 

                        Pripravnik se uvodi u posao savladavanjem programa u ustanovi u kojoj je zaposlen ili u drugoj ustanovi iste vrste, ako se tako obezbeđuje uspešnije pripremanje za obrazovno-vaspitni rad.

            Ustanova prijavljuje ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) pripravnika najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema u radni odnos.

Mentor pripravnika

Član 5.

          Za rad sa pripravnikom određuje se mentor.

            Za mentora može biti određen istaknuti nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji ima licencu, jedno od propisanih zvanja ili najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

                                                                 Član 6.

Mentor podnosi izveštaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog rada, najkasnije u roku od 15 dana nakon navršenih godinu dana uvođenja u posao pripravnika.

Provera savladanosti programa

Član 8. 

                   Provera savladanosti programa ostvaruje se najranije nakon godinu dana rada u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora, i to: izvođenjem i odbranom časa nastavnika u školi, odnosno izvođenjem aktivnosti i njenom odbranom u dečjem vrtiću, kao i prikazom i odbranom aktivnosti stručnog saradnika u ustanovi i vaspitača u domu učenika (u daljem tekstu: odgovarajući oblik obrazovno-vaspitnog rada).

Komisija za proveru savladanosti programa

Član 9.  

            Proveru savladanosti programa vrši komisija u sedištu ustanove u kojoj je pripravnik zaposlen.

            Komisiju obrazuje direktor rešenjem.

Program za sticanje licence

Član 11. 

                        Provera savladanosti programa za sticanje licence vrši se na ispitu (u daljem tekstu: ispit za licencu).

                        Program za sticanje licence (u daljem tekstu: program za licencu) odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Ispit za licencu

Član 12. 

                        Ispit za licencu sastoji se iz pisanog rada i usmenog dela.

                  Pisani rad obuhvata: pripremu časa za nastavnika, pripremu izvođenja aktivnosti za vaspitača, odnosno pripremu eseja za stručnog saradnika.

            Usmeni deo ispita sastoji se iz provere:

                        1) znanja, veština i sposobnosti za samostalno izvođenje odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada i metodike struke;

                        2) osposobljenosti za rešavanje konkretnih situacija u pedagoškoj praksi;

                  3)  poznavanja propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

                        Na ispitu za licencu vrši se i prethodna usmena provera znanja pripravnika koji u toku osnovnih studija nije položio pedagogiju i psihologiju, a u skladu sa programom koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zahtev za polaganje ispita

Član  15.

            Ustanova podnosi zahtev Mini­sta­r­stvu za odobravanje polaganja ispita za licencu posle isteka pripravničkog staža i savladanog programa, uz saglasnost pri­pravnika.

            Uz zahtev ustanova podnosi:

            1) prepis ili overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju;

            2) rešenje o prijemu u  radni odnos;

                  3) izveštaj komisije ustanove o savladanom programu;

                  4) dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu;

                        5) overena fotokopija indeksa ili uverenje fakulteta ili više škole o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije.

            U slučaju da ustanova ne dostavi potpunu dokumentaciju iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo daje primeren rok za  njenu dopunu. Ako ustanova u ostavljenom roku ne dopuni dokumentaciju, smatra se da je odustala od zahteva.

            Obaveštenje o polaganju ispita za licencu - vremenu, mestu, razredu, vaspitnoj grupi, predmetu, odnosno oblasti, Ministarstvo dostavlja ustanovi najkasnije 15 dana pre dana određenog za polaganje ispita ako kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita za licencu.     

            Ministar donosi rešenje kojim se odbija zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu ako kandidat ne ispunjava propisane uslove.

        * NAPOMENA:

         Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Sl. glasnik RS“ 22/05) donet pre stupanja na snagu novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ 72/2009), kada je polaganje ispita za licencu bilo u nadležnosti Republičkog ministarstva prosvete. Novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ 72/2009) polaganje ispita za licencu je preneto u nadležnost Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, te pomenuti Pravilnik nije usklađen sa odredbama Zakona, kojima je Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje preneto u nadležnost organizovanje polaganja ispita za licence.

         Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje će, nakon donošenja novog pravilnika, blagovremeno obavestiti sve škole na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine o njegovom stupanju na snagu. U zvaničnom saopštenju biće sadržane sve informacije o proceduri polaganja ispita, kao i pravima i obavezama škole i kandidata u vezi istih.

         Takođe, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ 72/2009), u članu 171. je navedeno:

Ministar će doneti podzakonske akte u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim:

1) programa završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji će doneti do kraja školske 2009/2010. godine;

2) akta iz člana 136. stav 4. ovog zakona, koji će doneti do početka školske 2010/2011. godine;

3) programa završnih ispita u stručnoj školi, koje će doneti do kraja školske 2012/2013. godine;

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje obaveštava zainteresovane: 

         Status vanrednih učenika uređen je članovima 7. i 53.  Zakona o srednjoj školi („Sl. glasnik RS br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 - ispr., 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona i 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon).

         Ministarstvo prosvete i sporta je 13.01.2003. godine, donelo službeno mišljenje br. 611-00-1832/2002-08, u kome na sledeći način tumači navedene članove:

         Za promenu statusa iz redovnog u vanrednog učenika nema pravne zabrane i nisu bitni razlozi za njegovo odobravanje

"Uslov za ostvarivanje prava po osnovu propisa u oblasti obrazovanja je na propisani način stečeno svojstvo učenika.

Članom 7. Zakona o srednjoj školi ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002 i 25/2002 - ispr. - dalje: Zakon) propisano je da učenik stiče svojstvo redovnog ili vanrednog učenika upisom u školu svake školske godine. Odredbom člana 56. stav 4. Zakona propisano je da učenik (redovan i vanredan) ima pravo da se upiše u odgovarajući razred do 31. avgusta.

Redovan učenik, njegov roditelj ili staratelj može u toku školske godine da odluči da ne pohađa nastavu, već da polaganjem ispita završi započeti razred, odnosno stekne obrazovanje. Najčešći su razlozi zdravstveni - duže bolovanje, lični - udaja, trudnoća, rađanje deteta, zatim, zbog povreda obaveza učenika - pre okončanja disciplinskog postupka. Za promenu statusa nema pravne zabrane i nisu bitni razlozi za njegovo odobravanje. Relevantna je samo činjenica da je učenik stekao svojstvo redovnog učenika za tekuću školsku godinu. Irelevantno je kada u toku školske godine učenik odluči da promeni status. Učenik nastavlja sa sticanjem obrazovanja po osnovu člana 53. Zakona.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje o b a v e š t a v a  zainteresovane:
- Odredbom člana 92. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj: 21/2005) je utvrđeno da se studentu, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju teže bolesti, upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci, odsluženja i dosluženja vojnog roka, nege deteta do godinu dana života, održavanja trudnoće i u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.

- Odredbom stava 2. istog člana Zakona je propisano da student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca, može polagati ispit u prvom narednom roku, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.

Kako je za postupanje po zahtevu za mirovanje nadležna visokoškolska ustanova koja institut mirovanja prava i obaveza studenta uređuje svojim opštim aktom, u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, studenti svoje zahteve mogu podneti visokoškolskoj ustanovi u kojoj su upisani na studije.

Odredbom člana 88. stav 5. Zakona o visokom obrazovanju («Službeni glasnik RS» broj 76/2005) propisano je da student koji se finansira iz budžeta može u tom statusu da ima upisan samo jedan odobren, odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija.

Shodno navedenoj odredbi, student bi mogao biti upisan i na drugi odobren, odnosno akreditovan studijski program u statusu studenta koji se sam finansira. Visokoškolska ustanova bi trebalo da prilikom upisa studenata zadržava overene fotokopije svedočanstva iz srednje škole.

Kako je odredbom člana 81. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju utvrđeno da se organizacija studija (način organizovanja i vreme održavanja oblika studija) uređuje opštim aktom visokoškolske ustanove, za mogućnost pohađanja dva fakulteta, odnosno dva studijska programa trebalo bi da se obratite zahtevom nadležnom organu na visokoškolskim ustanovama.

Saglasno članu 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', broj 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05), radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku u ustanovi prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života.

Prema tome, ako je profesor zaposlen u Vašoj školi navršio 65 godina života nakon početka školske 2008/2009. godine, ima pravo da radi do kraja te školske godine.

Članom 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vapitanja, propisano je da se obrazovno vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku. Stavom 2. istog člana propisano je da se za pripadnike nacionalnih manjina obrazovno vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku, a izuzetno on se može ostvarivati i na srpskom jeziku. Prema tome, ukoliko se radi o učeniku koji je do 3. razreda osnovne škole pohađao nastavu na mađarskom jeziku, nema pravnih smetnji, niti zakonskih zabrana da u 4. razredu osnovne škole nastavi da pohađa nastavu na srpskom jeziku, jer je izbor jezika na kojem će se obrazovati njegovo pravo, a ne zakonska obaveza.

Prema odredbi člana 79. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije u toku školske godine koja, po pravilu, počinje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci.

Odredbom člana 88. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju je propisano da student koji se finansira iz budžeta i koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova, može nastaviti studije u statusu studenta koji sam finansira studije. Odredbom stava 3. navedenog člana je propisano za studenta koji se sam finansira i koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa, da može da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta.

Ispitni rokovi za tekuću školsku godinu studijskog programa, propisani odredbom člana 90. stav 6. Zakona o visokom obrazovanju, su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.

Odredbama člana 90. stav 5, 8. i 9. Zakona o visokom obrazovanju je propisano da student polaže ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta. Ukoliko student ne položi ispit po okončanju nastave, ima pravo da ga polaže još dva puta u toku iste školske godine, a izuzetno, ako mu je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine, ima pravo da ga polaže (treći put) u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i odredbu člana 87. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju, prema kojoj student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine, upisuje isti predmet, određivanje statusa studenta se može vršiti tek nakon isteka oktobarskog ispitnog roka, odnosno nakon isteka naknadnog ispitnog roka do početka naredne školske godine u smislu odredbe člana 90. stav 9. Zakona o visokom obrazovanju.

Odredbom člana 111. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj: 62/2003, 64/2003, 58/2004, 62/2004, 79/2005 i 101/2005) je propisano da u radni odnos u ustanovu može da bude primljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik pod uslovima propisanim zakonom i ako ima odgovarajuće obrazovanje; psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima i nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostajanstva ličnosti i morala.

Stavom 2. istog člana Zakona je propisano da se uslovi iz stava 1. tog člana dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. Stavom 3. istog člana Zakona je propisano da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. tog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.

Saglasno navedenom, direktor škole kao organ koji odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog može nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u toku trajanja radnog odnosa da uputi na lekarski pregled ako posumnja u njegovu psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost. Kako je psihička, fizička i zdravstvena sposobnost za rad sa učenicima, jedan od uslova za rad na radnom mestu nastavnika i na radnom mestu stručnog saradnika, lice koje nema navedenu sposobnost ne ispunjava uslove da obavlja poslove niti nastavnika niti stručnog saradnika.